Doktor Petrov je imao jedno pravilo i njega se držao godinama, a kasnije se ispostavilo kako upravo takav način života pomaže u smanjenju šećera u krvi
Ivan Petrov je 83godišnji endokrinolog koji je život posvetio proučavajući i lečeći dijabetes. Ovaj doktor smatra da je doručak ključan u borbi sa ovom opakom bolešću.
Doktor Petrov je siguran da ono što ujutru pojedemo može da nam promeni ne samo dan, već čitav život.
Zašto je doručak tako važan?
Posle noći, vašem telu treba gorivo. Dok ste spavali, telo je tiho radilo – održavalo disanje, otkucaje srca, varenje jučerašnje večere. Ujutru je nivo šećera u krvi obično na najnižem nivou i tu dolazi doručak u pomoć. Pokreće vaš metabolizam, daje vam energiju i pomaže u održavanju šećera pod kontrolom. Za one koji su u riziku od dijabetesa (a to, inače, uključuje mnoge od nas starijih od 40 godina), ovo je posebno važno.
Istraživanja potvrđuju da doručak nije samo tradicija, već pravo sredstvo za zdravlje. Na primer, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava da uravnotežena ishrana ujutru smanjuje rizik od dobijanja viška kilograma i problema sa šećerom u krvi. Naučnici sa Harvardske škole javnog zdravlja otkrili su da ljudi koji redovno doručkuju imaju manje šanse da razviju dijabetes tipa 2. Zašto? Jer jedenje ujutru pomaže da se izbegnu iznenadni skokovi šećera koji se dešavaju ako ga preskočite, a zatim se prejedete za ručkom.
Dr Petrov to ovako objašnjava: „Posle sna telo je kao čista ploča. Ako mu date pravi početak, biće vam zahvalan ceo dan.”
Šta dr Petrov doručkuje svaki dan?
Dakle, ako je doručak ključan, šta tačno treba da jedete? Dr Petrov nije pristalica složenih šema ili strogih zabrana. Njegov pristup je jednostavan: hrana treba da bude ukusna, zasitna i zdrava. Evo tri stuba njegovog jutarnjeg menija:
- Složeni ugljeni hidrati : Ne radi se o slatkim žitaricama iz reklame, već o pravoj hrani – ovsenim pahuljicama sa vodom ili mlekom, parče hleba od celog zrna, ponekad malo heljde ili kinoe. Ovi proizvodi daju energiju postepeno, bez preopterećenja tela šećerom.
- Proteini: jaja (kuvana ili umućena), malo prirodnog jogurta bez šećera ili parče nemasnog sira. Proteini vam pomažu da se osećate sitima i održavate mišiće u tonu.
- Zdrave masti : šaka orašastih plodova, kriška avokada ili kašika maslinovog ulja na salatu. Ne samo da je ukusno, već vam pomaže da duže ostanete siti.
Njegov omiljeni doručak?
Činija ovsene kaše sa bademima, čia semenkama i šakom bobičastog voća – maline ili borovnice. „Svako jutro je kao mali praznik“, osmehuje se. Ponekad menja jelovnik u omlet sa povrćem – paradajzom, spanaćem ili paprikom – i služi ga uz tanku krišku raženog hleba.
Nauka je sa njim ovde. Na primer, studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition otkrila je da doručak sa visokim sadržajem vlakana i proteina smanjuje nivo šećera u krvi i poboljšava osetljivost na insulin. A to je upravo ono što je potrebno da bi se sprečilo da dijabetes pokuca na vrata.
Ali nije stvar samo u tome šta ima, već i kako i kada. Doktor Petrov je ljubitelj umerenosti. „Čak i zdrava hrana može biti štetna ako preterujete“, kaže on. Recimo da je voće odlično, ali ako pojedete ceo kilogram grožđa, šećer u krvi će vam postati previsok. Bolje je ograničiti se na mali deo – jabuku ili šaku bobica.
Takođe je važno ne odlagati doručak. Idealno je ako jedete u roku od sat vremena nakon buđenja. To je kao signal telu: “Hej, dan je počeo, hajde da radimo!” Istraživanje Ruskog endokrinološkog istraživačkog centra potvrđuje da jedenje ujutru u prvih nekoliko sati nakon buđenja pomaže u boljoj kontroli šećera u krvi tokom dana.
Ako ste jedan od onih ljudi koji traže užinu sat vremena posle doručka, lekar savetuje da ne paničite. Samo kasnije dodajte nešto lagano glavnom obroku, poput šake orašastih plodova ili pola jabuke. Sprečava vas da ne osećate glad i održava nivo energije na visokom nivou.
Priče iz života: Kako doručak menja sudbine
Doktor Petrov ne samo da sledi svoja pravila, već uči i druge da rade isto. Jednog dana mu je došla žena od 60 godina, koja je već bila na ivici dijabetesa. Volela je kroasane i kafu, ali se žalila na umor i višak kilograma. „Nismo je grdili“, priseća se on. — Jednostavno su predložili da se peciva zameni smutijem od spanaća, jogurta i bobičastog voća. Nekoliko meseci kasnije vratila se srećna: šećer joj se stabilizovao i težina je opala.
Drugi slučaj je čovek, vođa kome se uvek žuri. Njegov doručak se sastojao od kafe i kolačića brze hrane.
„Rekao je da nema vremena da kuva“, smeje se doktor. „Savetovao sam ga da proba ovsenu kašu preko noći: sipao sam zob sa mlekom i voćem u teglu i poneo ga ujutru. Nedelju dana kasnije priznao je da je prestao da drema tokom sastanaka.”
Izvor: stil.kurir
BONUS:
MOGU SAMO REĆI DA JE KOLAČ ODLIČAN. PRAVLJEN OD ONOG ŠTO SU TADA ŽENE IMALE U KUĆI, JEDNOSTAVAN I RELATIVNO BRZ. JA SAM GA PRAVILA SINOĆ.
Kuhajte srecem i volite ono sto radite na taj nacin greske necete praviti i svako jelo ce va biti savrseno.
Ovo je originalni naziv kolača koji je moja baka zapisala u svoju bilježnicu. Pretpostavljam da je recept dobila od časne sestre u selu, pa ga je tako i zapisala. Mogu samo reći da je kolač odličan. Pravljen od onog što su tada žene imale u kući, jednostavan i relativno brz. Ja sam ga pravila sinoć.
Sastojci
Biskvitne kore:
5 žumanjaka
20 dag šećera
20 dag oraha
5 bjelanjaka – snije
4 male oblatne
Fil:
20 dag putra
15 dag šećera u prahu
2 žumanjka
2 dl mlijeka
2-3 žlice skuhane kave
2 žlice brašna
mljeveni orasi za posipavanje
Priprema
Kore:
Žumanjke i šećer pjenasto izraditi na pari dok se ne zgusnu (nekih 15 minuta).
Bjelanjke izraditi u snijeg. Orahe samljeti.
Naizmjenično u žumanjke dodavati orahe i snijeg od bjelanjaka.
Namazati 4 male oblatne (ja sam imala velike, pa sam namazala dvije velike, pa ih prerezala) i kratko propeći na 150°C (oko 20-tak minuta).
Fil:
Putar i šećer u prahu (baka je napisala prašni šećer!) pjenasto izraditi i u to dodati 2 žumanjka, pa opet dobro umutiti da se sve spoji.
Od 2 dl mlijeka odvojiti 1/2 dl i u to primiješati brašno (da ne bude grudica) i kavu (već skuhanu, ne prah), a ostatak mlijeka staviti kuhati.
Kad provri dodati brašno u mlijeko kao kad se pravi puding. Baka je napisala “skuhati cicvaru”, ali ni ja nisam znala što je cicvara pa sam tražila maminu pomoć.
Kad se “cicvara” ohladi pomiješati ju s kremom od putra koju ste prethodno izmutili.
Namazati na svaku oblatnu (koru), pa posipati mljevenim orasima.
Na zadnju, četvrtu oblatnu namazati fil, pa obilato posipati orasima.
Ohladiti i ostaviti da se fil stisne (na nekom hladnom mjestu, ja sam stavila u hladnjak).
http://www.coolinarika.com/